Branič

АДВОКАТ ИЗВРШИЛАЦ КРИВ. ДЕЛА ЗЛОУП. ПОВЕР. 295

ди о заменљивој ствари. Дело постоји, дакле, самим тим што је на захтев онемогућен повраћај имања или имовинског интереса по врсти и квалитету истоветног са примљеним вредностима одн. што је тиме умањена вредност налогодавчеве имовине. Код оваквих и сличних случајева могло би се евентуално узети у обзир, што ће се ценити од случаја до случаја, да је адвокат — пуномоћник претпостављао сагласност овлашћеног лица у погледу употребе за његов рачун примљеног новца или ствари као и к р а т к о одуговлачење предаје истих властодавцу. Дали ће у овим случајевима доћи до примене кривичног или само грађанског закона, питање је које се има решити од случаја до случаја а према томе, да ли код адвоката — пуномоћника постоји умишљај одн. хотење радње извршења као и свест о узрочној вези између тога хотења и наступелог оштећења или не. Много јасније и одређеније се изражавају како намера оштећења, тако и злоупотреба датог овлашћења одн. намера прибављања себи илц другоме какве имовинске користи, када се пуномоћник — адвокат, који је присвојио властодавчеву имовину одн. повредио своју дужност заштите туђих имовинских интереса, већ налази у хрђавом имовном стању, презадужен је, гоњен од поверилаца и т. д., јер је овај приликом присвајања властодавчеве имовине одн. вређајући његове имовинске интересе морао знати, да није у могућности да накнадно тј., у свако •« доба на захтев или сам по својој иницијативи, преда и накнади дужне а потрошене своте одн. заменљиве ствари своме властодавцу. Овако би се имао расправити и случај прећуткивања од стране пуномоћника, да је новац или какву заменљиву ствар примио за рачун свога властодавца као и одрицање пријема истих на изричан упит налогодавца. Накнадна исплата потраживања овлашћеном лицу од стране адвоката — пуномоћника узимањем зајма код рођака, пријатеља или разних банака или стицањем расположивог кредита продајом или залагањем својих или туђих вредносних : ствари не би било од утицаја на постојање дела злоупотребе поверења. Истина је, да би се на овај начин извршеном исплатом одн. предајом ствари могла властодавцу учињена му штета и изравнати, али се при томе не сме губити из вида, да је потраживање које се оснива на накнади првобитног потраживања које је морало уследити о д м а х по пријему истог, без чекања и одуговлачења, од мање економске вредности него што је то првобитно потраживање. Сем тога овом накнадом властодавац губи сваку могућност, да оствари свој захтев за уручење првобитно примљене тражбине од стране адвоката — пуномоћника овлашћеног за пријем истих. Из до сада изложеног следи: да адвокат — пуномоћник чини увек кривично дело злоупотребе поверења према своме властодавцу, када повереном му имовином и имовинским ин-