Branič

ЈЕДНОСТРАНИМ УСТУПКОМ ПОТРАЖИВАЊА итд. 341,

потребан одлив из њених редова. У том погледу интересангни су статисгички подаци који приказују развој адвоката у Бугарској. Почетком 1890 године у Бугарској је било 280 адвоката и 142: адвокатских помоћника. Од адвоката само 32 свршили су били; права, тј. 11,43%, а осталих 248 или 88,57% били су практичари. Године 1912 број адвоката правника износи 655 или 78.65°/о> а практичара 178 или 21,35°/о. Најзад, 1939 у броју од 2742 адвоката нема више практичара. Из ових бројака види се, да се адвокатски позив у Бугарској подижући се стручно, повећао и бројно, и за последњих педесет година удесетостручио се. На крају овога сумарног приказа бугарске адвокатуре и њеног развоја, треба забележити постојање установе осигурања услучају неспособности, старости и смрти, предвиђене законом, а организоване као посебне Штедне благајне адвокатског осигурања под старањем Вишег савета. Загим, двадесетгодишњи часопис „Адвокатски преглед" и Правнички дом, подигнут у заједници са Савезом бугарских судија. Све ове тековине остварене су иницијативом и радом Савеза бугарских адвоката, који је носилац свих акција бугарских колега. Било би корисно, и нзша је жеља, да се између бугарског Савеза и адвоката Југославије оствари међусобна сарадња, која би допринела и обостраној ствари чији су првоборци од увек били адвокати.

Др. Аладор Дебрецен.и, адвокат — Београд. /едносШраним уступом потраживања неможе сеШренеШи надлежносШ изабраног суда, уговорена са ранијим власником поШраживања Било је случајева, да је један трговац уступио своје потраживање из закључнице са уговореном надлежношћу избраног суда другом трговцу, па су избрани судови нашли, да су надлежни за пресуђење спора између цесионара и цесуса. Шга више, чак је и државни суд на основу овакве пресуде избраног суда паредио и извршење. У вези са оваквим случајевима намеће се питање, да ли са ; једостраним уступом потраживања (за цесију није потребан пристанак дужника!) прелази и надлежност избраног суда за спор између новог власника потраживања и дужника. По нашем грађанском парничном поступку у недостатку другог споразума важи принцип стварне надлежности државних судова, наравно под претпоставком, да је државни грађански суд по процесуално-правним прописима стварно и месно надлежанЈ за решавање по таквом спору. Ово је опште начело јавно-правног карактера, јер се вољом