Branič

ШГГА ХОЋЕ ПРАВИ АД80КАТИ

зза

Шта хоће прави адвокати Адвокати бране закон, преко овога грађане, преко ових иак државу. За такву одбрану потребна им је слобода, која ће им дати смелост и могућност да закон бране пред сваким без разлике ко га буде повредио или напао: пред најмоћнијим као и најслабијим, пред државним органом или ма ким другим. Без ове слободе и без аутономије и имунитета као средства за њено -одржање не би били способни да изврше своје задатке. Без ње били би обичне маријонете, које би покорно извршивале вољу привремено јачега. За то адвокати — прави адвокати — траже за себе слободу а за све и правну државу. Г1ри томе лреба нагласити да та слобода није привилегија адвоката, јер .не може бити привилегијом оно што је неопходно нужно за лсправно вршење звања, што лежи у самој природи звања. Изгледало би према томе да су адвокати конзервативни, не-социјални елеменат одн. статички, не динамички. Јер ко брани закон, дакле оно што јест чува постојеће и не допушта развој; Ко заговара правну државу, спречава промену права у иравцу •социјалне правде. Овакви погрешни закључци и тврдње произлазе из сасвим погрешног схватања адвок<атског звања и правне државе. Адвокат брани, додуше, закон, али у исто време упозорава на његове недостатке, чиме највише даје подстрека његовој будућој промени и еволуцији права. Најочигледније се то види на кривичној расправи где државни тужилац обично тражи стриктну примену параграфа, полазећи са становишта времена кад је закон донесен, док адвокат — бранитељ тражи она! кву примену, која одговара правној свести, духу и приликама часа када се кривично дело пресуђује и уопште праведности. Па :ако суд у по неком случају и неће моћи уважити такво разлагање адвоката, јер неће смети судити мимо и преко закона, иплк ће оно само допринети дозревању оне увиђавности, која најзад рађа промену, побсљшање закона. Као што чувар шуме чува младо дрвеће баш са сврхом да се развије у снажна стабла, као што чувар детета не спречава — него напротив настоји -— да •оно дорасте до младића и мужа, тако и адвокат као чувар права крчи пут још бољем праву. Чувар правне државе он је уједно један од динамичних твораца социјалне државе, весник савремености, гласоноша социјалних захтева. Све то зато, јер правна држава не искључује социјалну државу -— како смо то недавно чули да се сасвим погрешно тврди —, јер се уопште и не да бамислити држава, која не би била социјална Не треба да идемо .далеко V прошлост, па да видимо да оу државе у социјалном погледу највише напредовале баш онда кад се највише придавала важност њиховом правном карактеру. Правка држава остварује социјалне захтеве мењајући право, али ие вређајући права. Поболошавајући егзистенције једних, али не уништавајући егзистенције других, еволуцијом макар брзом дубоком, али не револуцијом. У томе је разлика и њу ваља схватити.