Branič

398

,Б Р А Н И Ч"

Преставке које је комора упутила поводом питања Пореске реформе и полагања адвокатског испита ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ ФИНАНСИЈА — БЕОГРАД У правилнику о изменама и допунама правилника о непосредним порезима бр. 1007/928 који је објављен у „Службеним новинама" од 3. јануара 1940. год. у члану 10 донет је нови пропис К. чл. 53а у коме је дато објашњење о томе који су порески обвезници дужни да воде пословне књиге, према пропису новога члана 53а Закона о непосредним порезима. У трећем ставу овога прописа правилника стоји да су премћ т. 2 чл. 53а закона сви обвезници из прве групе чл. 42 закона, чија је пореска основица за претходну пореску годину износшга најмање 100.000— динара или је њихов бруто промет протекле пословне године износио најмање 2,000.000.— динара, дужни да воде пословне књиге и да подносе пријаве на основу биланса. Ово тврђење у правилнику није тачно и у супротности је са прописом новог члана 53а Зак. о непосредним порезима. По чл. 42 Зак. о непосредним порезима порески субјекти који плаћају порез на приходе од свога рада и пословања сврстани су у три категорије: у предузећа, у радње и у занимања. Према своме значају обвезници течевине подељени су у три групе: у првој групи налазе се предузећа и радње; у другој групи налазе се извесне радње и извесна занимања а у трећој групи налазе се искључиво извесна занимања. Изменама од 23. децембра 1939. год. у прву групу поред већ постојећих предузећа и радња унета су и извесна занимања, а међу осталим и занимања адвоката, правозаступника, јавних бележника и др. У уредби о изменама и допунама закона о непосредним порезама објављеној у Службеним новинама од 23. децембра 1939. год. у § 11 прописан је нови члан 53а закона о непосредним порезама којим је установљено утврђивање основице извесним обвезницима течевине по билансу заснованом на пословним књигама. У т. 1 набројани су лимитативно предузећа и радње који морају у сваком случају без обзира на висину основице и на обрт да подносе своје билансе. У тачци 2 пак, пропиоано је да ће се разрез на основу биланса извршити предузећима и радњама из прве групе чл. 42 закона, чија је основица већа од 100.000.— дин. или чији је промет износио најмање 2,000.000.— динара. У овоме законскоме пропису не наводи се да ће се разрез на основу вођених пословних књига и биланса извршити и занимањима из I групе и ако су извесна занимања сада преведена у прву групу она ипак зато нису постала ни предузећа ни радње, већ су и надаље задржала карактер занимања. Према томе кад се у чл. 53а закона не спомињу и занимања, као обвезници који су дужни да воде књиге, онда није могао правилник да обухвати све обвезнике прве групе пошто је то у контрадикцији са законом. Да би се избегли излишни спорови, ми Вас молимо Господине Министре, да изволите објаснити да се правилником не установљава нова обавеза вођења књига и за занимања, која нису обухваћена прописом закона, већ да се правилник односи само на оне обвезнике који су по самој уредби односно по чл. 53а закона дужни да воде књиге. Овом приликом слободни смо скренути Вам пажњу да за адвокатски сталеж и остале слободне професије не постоји никаква обавеза да воде " а * акве књиге о својим пословима, као што постоји законска обавеза књига за предузећа и радње. Сама природа занимања адвокатз