Branič

500

„Б Р А Н И Ч"

а) било простом применом закона већ апсолутно одређених санкција, од стране судије, на личност извршиоца. У овом случају слободног судијског уверења скоро и нема, већ се судија поЈављује пре као технички извршилац законом апсолутно одређених прописа о кривично правним санкцијама за одређена кр. дела; б) било давањем пуне слободе судији у одмеравању кривично правних санкција без ограничења врсте као и законеког минимума и максимума кретања одређених кривично правних санкција за у закону одређене конкретне случајеве нпр. С С. С. или в) давањем само делимичне слободе судији, да у законом тачно одређеним границама кретања, може слободно одмеравати кривично правне санкције. Које гледиште од изложених заступа данас наука и пракса кривичнога права, у којим се границама креће слободно судијско увеређе при одмеравању санкција, као и у чему се састоји то слободно еудијско уверење, то су питања на која треба овде да укажемо и објаснимо их. Одговор на ово даће нам законодавство појединих земаља као и Наука и пракса кривичнога права. Шта нам они кажу? Они веле: да је криминалитет једна нужна друштвена појава, кога ће бити док буде било и друштва. Даље нам кажу: да се криминалетет не може потпуно одстранити из друштва, али да се може смањити и то на најмању могућу меру. Кривичном праву треба дакле да је циљ, да погодним средствима сузбије криминалитет у друштву. Он тај свој циљ постиже мерама генералне и специјалне превенције као и одмаздом за учињено зло и то путем изрицања, од стране нарочито за то одређених лица — судија, кривично правних санкција у виду казни и мера безбедности. 3 ) Мере генералне превенције предетављају једно оруђе друштва у борби истога за сузбијање криминалитета, а у циљу осигурања друштва од штетних његових последица по саме појединце или по друштво као такво. Ове мере почивају на принципу одмазде и испаштања извршиоца за учињено кривично дело, које скупа треба морално да опомену и застраше друштво од вршења криминалитета. Средн-евековно кривично право па до краја прошлога века 4 ), не увиђајући значај преЕентивних мера по кривично право, водило је рачуна само и једино о овој мери. Принцип одмазде, при томе, био је једини мотив којим су се судије руководиле при одмеравању кризично правних санкција. Овакви закоки представљали су чврсто одређени систем нееластичних норми тако да слободног судијског уверења, може се рећи, није у таквом систему могло ни бити а с обзиром на апсолутне и из3 ) Види о овоме нпр. Ваиег стр. 69 и даље. Противно врло интересантно гледиште ознаћено је код Ре1егн-а ор. сИ. стр. 2—18 нарочито стр. 13 нап. 2.

4 ) Нпр. Душанов законик са својим роепе си11з е1 сар1111 као и смртном казном, СопвШиИо СгтипаН.ч СагоИпа 1532, (роепа ех1;гаогс1епапа) и др. па све до појаве Реиегћасћ-овог Баварског казненог законика од 1813 г.