Branič

Слободно судијско уверење при одмеравању кривично правних еанкција 601

речне прописе о врсти и висини казне које су се строго имале применити на конкретне случајеве. Ова тенденција што мањег учествовања судије при одлучивању одмеравања кривично правних санкција, понова је данас предмет живе дискусије у науци појединих земал.а и последица је политичког схватања заступљених у истима 5 ). Мере специјалне превенције имају за циљ, да кривично правне санкције прилагоде кривцу-извршиоцу, који и сам за себе представља један феномен са низом урођених или прирођених особина, које скупа представљају његов карактер и од одлучног су значаја не само за изградњу једне индивидуе, већ и за његову кривично правну делатност као и доцнију изградњу његове личности. Овим мерама је дакле циљ, да примене у виду казни и мера безбедности опомену, заетраше, поправе или излече извршиоца и врате га натраг друштву, које га се због извееног изгреда морало за тренутак одрећи. Становишту о кривичним санкцијама као одмазди за учињено зло, крајем прошлога века супротставило се ово друго гледиште напојено социолошким и хуманистичким идејама а на име, поправке и лечења криваца-извршилаца ради њиховог поновног враћања друштву. Сходно овом гледишту, кривично правне санкције не смеју имати за свој циљ одмазду за учињено зло, већ кажњавање кривца због учињеног дела а с обзиром на његову опасноет због његове виности и криминалног психичког стања. Овај антрополошко-социолошко-хуманистички правац 6 ), доцније исправљен и дотеран 7 ), имао је за последицу и потребу већег учествовања судије у доношењу одлука па и давање истоме веће слободе при одмеравању кривично правних санкција. Ова елобода али није схзаћена апсолутно због могуће самовоље еудије при одмеравању санкција као и могућности губљења потребне оцене за заштиту слободе појединаца поред потребне заштите друштва. Модерна кривично правна Каука, увиђајући потребу обеју мера као и немогућност њиховог појединачног опстанка, прибегла је синтези ових двају крајности и то на тај начин, што су у законодавним системима усвојене, како мере генералне превенције и одмазде за учињено зло, тако и мере специјалне превенције. Овоме треба додати, да су у модерним законицима релативно одређени и минимум и максимум као и врста и висина појединих кривично правних санкција за одређена дела, као и делокруг овако ограниченог кретања судија при њиховом одмеравању релативио одређених еанкција а све ради напред иаведених циљева одмазде, заштите друштва и кривца-извршиоца од будућег извршења кривичног дела као и поправке и лечења извршиоца. 7а ). ») Види нпр. Ва{:а|ЈЦт ор. сИ. стр. 308, Ма§;§шге ор. сј±. Књ. I стр. 212 и даље. в ) Нпр. 1Јотћгозо -ТЈото ОеНдиегЛе 1876, Регп—РгодеЛо и Ба 8. кг!т. Хљгљз, — 18И1и210ш сИ Вћ1ио Репа1е 1908. 7 ) В. БЈ82(; ор. сИ., Бепг — СЈ плп Д пбз (1ег Кг1тта1Шо1о§-1е 1927; ОЈуаПОУ1С Т. ор. с11. 7 а) А. Мегке! — С1е 1>ећге уоп Уотћгесћеп и. 81гаГе — 1912. чије су учење о циљевима крив. правних санкција прихватили у првом реду па затим и други као: Ргапк, 8сћтШ, КоМгаизсћ, С1уапоу1с итд.