Branič

508

„Б Р А Н И Ч"

СУДСКА ПРАКСА Правни лек улолсен протнв образложења одлуке нижег суда а не против саме одлуке недопуштен је: У спору М. Д. из Б. противу уд. М. А. Б. из Б. Београдски Касациона Суд под Рек. бр. 232/40 донео је овај закључак: „Рекурс тужиочев изјавл,ен против <закључка Апелац. Суда у Б. каа призивког,, одбацује као недопуштен, а са ових разлдга: Грађански парнични поступак допушта улагање праЕних лекова самоиротив одлука нижих судова, а не предвиђа правне лекове који би се могли уложити само против образложеља појединих одлука нгоких судова, акоје странка са самом одлуком задовољиа, што се види из прописа § 3, 4, 555,. 596, 613 Гпп. и других прописа овога закона који говоре о правним лековима. Према томе, правни лек који би био изјављен само против образложења одлуке нижег суда а не и против саме одлуке био би недопуштен. Како је у овом случају тужилац изјавно рекурс против образложе-. н>а закључка призивног суда, изјављујући да је са диспозитивом закључка. задовољан, то је овај рекурс с обзиром на горе изложено недопуштен. Бранко Јевремовић Протнвтражбина истиче се приговором у току расправе, а противтужба се има поднети засебшш поднеском. (Закључак Касационог суда у Београду од 2 јуна 1939 год. Рев. 633). У правној ствари тужиоца М. Т. противу туженика Манастира Рача,. због неправедног обогаћења, тужена страна у току спора истакла је проти-. ву тужиоца противтражбину у износу од 125.000.—- динара, која проистнче ; из уговора о закупу манастирског имања. Овом предлогу тужилац се противио тражећи да се исти одбаци као неуредан. Решавајући о овом предлогу, Окружни суд у Ужицу закључком од 12 маја 1938 год. одбио је предлог тужене стране са разлога: „Суд је претходно узео у оцену предлог тужене стране на расправи, од 11. IV. 1938 год. да се о противтражбини туженог манастира према тужиоцу М. у износу од 330.000.— динара, који је износ редуциран на висину тужбеног тражења у 125.000.— динара заједно расправља са тужбеним захтевом тужиоца М., по коме је парница у току, па је нашао: да је овај предлог неумесан и да се о истакнутом захтеву не може расправљати у овоме спору, а ово са следећег: По § 328 ст. II грпп. откада парница почне тећи, па све док усмена расправа у првом степену није закључена, коже туженик суду, код којега је већ почела тећи парница, поднети противтужбу уколико постоје остали, Законски услови надлежности за противтужбу. У конкретном случају, за-. хтев противтужбе одговара пропису § 94 грпп., јер би се исти могао пребити са захтевом тужбе, а исто тако одговара прописима о надлежности суда. Међутим, како противтужба заснива потпуно одвојену и самосталну парницу, то се иста мора поднети у свему као, и редовна тужба, а на име у смислу §§ 321 и 178 грпп. припремним поднеском, који има означавати у закону тачно набројане елементе. Тужена страна је међутнм ову противтужбу изјавила у току расправе у судски записник, те је због тога неуредна, јер у поступку пред зборним судовима предлози а којима се има усмено расправљати морају се дати одвојеним припремним поднеском. Противтужба тужене стране дата у форми усмене изјаве пред судом није пар-. нична радња, која би била подобна да заснује нову парницу, јер се иста не може доставити противној страни на одговор, нити одредити прво рочиште, Према томе, овај захтев противтужбе има таквих недостатака који се не могу отклонити ни наредбом суда у смислу § 138 грпп., јер није дат у форми писменог поднеска, те је стога овај захтев суд закључком одбацио". По призиву тужене стране, Апелациони суд у Београду пресудом од 31 јануара 1939 год. Пл. 1757/38 потврдио је закључак Окружног суда, налазећи да се код Окружног суда н противтражбина, која се у току спора