Branič

СЈлободно судијско уверење при одмеравању кризично правних санкција 507

ређеност трајаг&а истих. Ово са разлога: што се данас овако одј>еђене (релативне) мере безбедности засноване на опасности извршиоца за у будућност (изузетак од овога је упут у завод за лечење 21 ), ни у чему не разликује од казни, чији је битни основ одмазда те као такве морају представљати у првом реду пропорционалку меру за извршено зло. б) У закону о извршењу ззера безбедности лишењем слободе. Утврдити специалан начин издржавања у одређеним заводима различит од издржавања временских казни лишења слободе. Да •ли судија под садашњим околностима издржавања мера безбедности, може и треба да изриче ове мере предвиђене законом? То је једно болно питање у нашем законодавству, које код нас захтева брзу и коректну реформу и то, када је у питању издржавање ових мера, тј. начина на који се исте имају издржавати, као и када се ради о заводима, где се ове мере имају издржавати. в) У кривичио судском поступку. Наредити обавезно детаљно образдожење одмерених казки и мера безбедности. На место недовољно образложених пресуда у погледу одмерених санкција, овој страни иресуде треба обратити већу пажњу и увести у крив. судски поступак принудно уношење детаљног образложења пресуде а за део који говори о одмереној санкцији одн. детаљних, тачних и непобитних разлога, због којих је баш одређена санкција одмерена кривцу-извршиоцу. Тиме би се у великој мери избегла самовоља суди.ја при образложењу њихових одлука у овом делу истих и боље осигурала правна сигурност појединаца, која иод данашњим околностима и начину образложења овог дела пресуде сигурно трни 22 ). На крају овог кратког приказа да назначим, да ми је жеља била да укратко укажем на важност овога проблема, чиме али нисам ишао и у детаљно разјашњење овога питања, већ сам исто само поставио и указао на сву важност судске праксе, када се ради о овако тешком питању, правичног и ефикасног слободног судијског одмеравања кривично правних санкција. Законодавац није могао предвидети све, морао је извесан терет, а за правилно функционисање правосуђа, пренети и на судију, који путем судске праксе треба да изгради до детаља оно, што је законодавац само назначио и над чијим правилним извршењем он бди.

31 ) \Уа .§Ћег 1/ј. — оп. цнт. стр. 112 и даље. 22 ) Ехпег —• Е^га^итезнип^бргаххз, стр, 8 врло лепо уочава нпр. за казну, да најважнији разлози одмерене казвд не само да остану у пресуди ненаписани веђ и неизречени.