Branič

Мишљења Стручног савета по § 77 Зак. о запггити аут. права 493

доказ саслушањем странака; закон ово подвлачи тиме да извођење доказа које бива у циљу да се учини која околност вероватном није везано за посебне прописе о доказном поступку {§-370 ин фине Гпп.). Да су прописи Гпп. о извођењу доказа (1. група) јус когенс то је јасно већ по природи императивних наређења целог Гпп., специјално његових прописа II, III, IV, V, VI и VII главе Трећег дела (§§ 362—479 Гпп.). Но да не буде сумње, у нашем случају имамо брзу аргументацију (а контрарио) из већ цитиране установе § 370 ст. 2 где се каже да код вероватноће (2. група) није кзвођење доказа везано за посебне прописе о доказном поступку, дакле да за извођење доказа код прве групе доказних средетава јеете обвезатно одржавање тих прописа; затим у § 386 Гпп. где се говори о доказу који се изводи у иноземству па има недостатака по иностраним законима. да исти конвалидира ако је то извођење учињено барем по нашим законима, дакле ако није ни по нашим законима, онда је ништаво (због неодрнсавања прописа за извођење доказа). Погледамо ли сада с те тачке гледкшта у § 77. Ауторског закона иредвиђено и од судова прибављено доказно средство, мишл>ење Стручног Савета при Министарству просвете, ми ћемо констатовати да оно не одговара захтевима које тражи закон за прву групу доказних средстава; ово прибављено мишљење као и само мишљење као такво је чак противно основним принципима грађанског парничког поступка. Консталоваћемо одмах да се овако „доказно ередство", као што је мишљење Стручног савета, противи основном принципу Гпп. о усмености и непосредности и начелу диспозиције странака. Тамо је, у Гпп., пре свега, странкама дата могућност ингеренције код избора вештака. Оне морају да буду саслушане о личности и способности вештака; оне могу евентуално да траже изузеће вештака (§§ 447 и 451 Гпп.); вештаци морају бити именовани (постављени) од стране суда који утврђује и њихов број (§ 447 Гпп.); доказ са вештацима проводи се увек пред судом (§ 372) било парничним или одређеним и замољеним судијом (§ 378); странке не само да могу присуствовати извођењу доказа, него могу да стављају и питања и да траже обавештења и објашњења (§§ 385 и 453 Гпп.); вештаци морају дати своје мишљење у суду и исто образложити и дати свој налаз и кишљење, при чему се има у случају размимоилажења вештака тражити ново мишљење (§ 458 Гпп.). „Дока.зно средство", пак, како би требало да буде мишљење јСтручног савета, не одговара ни једном од ових битних услова и основних прописа Гпп. Овде, код затворених врата и без присуства суда и странака, већају и расправљају од игзекутиве, административне власти, (Министарства просвете) именовани 9 лица која су без судске заклетве, без руковођења суда и без могућности стручног стављања питања и тражења објашњења, дају написмено своје мишљење, без икаквог образложења и упућују о томе акт своме Мини-