Branič

АНАЛОГИЈА ПО НАШЕМ И СОВЈЕТСКОМ КРИВИЧНОМ ЗАКОНУ

19

допуштена еналогИја у Совјетском кривичном законодавству. Да је тако види се из члана 1 к. з. (,,3адатак је кривичног законодавства Р.С.Ф.С.Р. чување Социјалистичке државе радника и сељака и установљеног правног поретка сд опште опасних радњи..."), где се то изрично каже и чл. 6 к. з. (који дефинише кривично дело, као свако „чињење или нечињење управљено против Совјетског уређења..."). Људи .који чине ту заједницу, или они ван ње, долазе често у сукоб са том заједницом и то у сукоб који је такве природе, да се не може решити компромисом, јер су идеологије потпуно супротне. Совјетско законодавство да онемогуКи овај напад, у циљу да поједи-нцима не остане ни једна могућност да поредак нападну без санкције, не преза ни од могу^ности злоупотреба на штету појединаца кроз аналогију, све у циљу заштите колектива, заједнице. Дали пак на то има права, дали је то дсбро са гледишта сбјективног права или не и дали је то у опште злоупотреба обзиром на циљ, не може се решити док се не реши шире питање: који је политичко-социјални поредак оправданији, Совјетски или Буржоаско капиталистички, јер правни поредак је резултат ових првих. С обзиром на оскључивост једног према другом — сваки са свог гледишта има право. Зато се и установа аналогије у кривичном закону мсже нападати са гледишта демократско капиталистичких правних система, а са објективног гледишта, с неког тре■Кег гледишта не може, јер тога гледишта >и нема. Али, зар се може говорити о апсолутној заштити и примени начела законитости и у демократско капиталистичким заједницама, код постојања специјалних .изванредних закона о заштити државе, по којима је псступак убрзан на штету појединаца, з који су данас у свету постале редовна појава? То пак показује, да у целом свету данас позитивно право еволуира на штету права и слободе човека као јединке, у корист заштите заједнице, свеједно у којој политичко социјалној форми била она организована. А у сукобу човека и заједнице, несумњиво да ће долазити и до могуКности злоупотребе права на штету појединаца било кроз изванредни закон о заштити државе, било кроз систем аналогије — свеједно. Дали ће у Совјетском праву бити више или мање злоупотреба у случајевима примене аналогије — зависи од сређености, правне, политичке и ексномске, сталожености и учврш-Кености Комунистичког поредка. Зависи и од судијског кадра, првенствено његове способности, независности и свести. С обзиром на то да су случајеви аналогије веома ретки, нема иеке велике могуКности за злоупотребу. Опасност за злоупотребу долази-ће највише услед личних нетрпељивости и евентуалних прогањања; ако пак судије совјетског правосуђа могу и умеју да се еманциггују од ових личних момената — свеједно што се примени аналогије руководити ,,социјалистичком свеш-Ку" — злоупотребе ће бити сведене на најмању меру.