Branič

ПРИКАЗИ

рање радника постоји по Закону о радњама — § 433 тач. 1 у вези ст. 2 тач. 13 и § 3 тач. 1 Закона о осигурању радника — па су адвокати дужни, уколико такво осигурање није учињено, спровести ово осигурање за адвокатске приправнике који су код њих на вежби. 2) Адвокатски приправник на сташу код адвоката има право на (3) три недеље непрекидног годишњег одмора, према договору у погледу времена коришћења овога одмора, за које време му припада утврђена месечна награда. 3) Радно време за адвокатског приправника на стажу код адвоката не треба да пређе осам радних часова дневно. 4) Месечна награда адвокатског приправника на вешби код адвоката мора износити минимум егзистенције који одговара раду и његовој квалификацији, као и приликом самог адвоката, а по мерилу које пружају принадлежности судијских приправника односно пристава и које Одбор коморе сматра за такав минимум. Ову одлуку Одбора публиковати на видном месту у „Браничу", саопштити је у препису свима адвокатима на територији Коморе као и Удружењу адвокагских приправника у Београду. Од Одбора Адвокатске коморе Бр. 3458 од 12 децембра 1940 године у Београду.

Адвокат је дужан, да сваку промену у вези са вежбом адв. приправника пријави Комори. Ово важи и за ступање приправника у суд на бесплатну вежбу а нарочито за враћање приправника код адвоката ради продужења вежбе. Ако о овим променама не извести адвокат, дужан је то да учини адвокатски приправник. Дешавало се до сада да ни адвокати ни адв. принравници не известе Комору о враћању приправника код адвоката било по навршеиој, било по прекинутој вежби код суда, већ то учине после дугог времена. Приправници се у таквим случајевима обраћају Комори молбама да им се време од дана изласка из суда са бесплатне вежбе до дана извештаја Комори о томе призна у приправничку вежбу код адвоката. Комора је била принуђена да води дуг поступак за утврђивање правог стања ствари ради доношења одлуке, а то је потпуно излишан посао, који би се Комори могао уштедети, само кад би адвокати и адвокатски приправници вршили уредно своје дужности. Како су у последње време овакви случајеви све чешћи и прете да се претворе у сталну праксу, то се овим путем скреће пажња адвокатима и адв., приправницима, да своје дужности врше н а време, јер се у будуће ниједна молба адв. приправника за накнадно признање исправности вежбе неће узимати у обзир, односно свака таква молба биће о д б и ј е н а.

Рг. Аиди 5( Еддег: Џе1зег сЛе КесМ$е1Н1к с(е$ ЈсН^еиепзсНеп 2т1дезе12БисНе!. 2ипсН. 1940. Швајцарски научни« д-р Аугуст Егер, професор приватног гирава на Циришком универзитету, написао је и издао недавно своје ново значајно дело под насловом ,,0 правној етици швајцароког Грађанског законика". Књига је подељена на два дела. У првом делу, који носи наслов ,,Од 1 789 до 1839: Промене у мишљењу и животу", описани су индивидуализам, слободна привреда и њихови успеси. Затим следује опис преокрета ка социјалном, при чему се Егер нарочито освр-ће ,/на општу беду душевне лрироде, коју је изазвао општи

Прикази

Бранич