Branič

56

„Б Р А Н И Ч'

начин имају такви докази да се изведу. !ек на основу таквог строго формалистичког доказног система и доказног поступка, допуштено је судији, да на оонову § 369 ГПП, по свом слободном уверењу, нађе и оцен>и резултат доказа. Међутим, по §§ 2/V и VI ВП манпарнични судија није везан за формални оистем доказа нити за неку строгу форму при извођењу доказа. То су у главном отступања ВП од ГПП и о«а нам лако падају у очи, Метјутим, наука се не задовољава само констатовањем те спољашње разлике између ВП и ГПП, већ се труди да правно-филозофским разматрвЊгИма* ловуче границу којом би се ванпарнични и парничм-и 1 поступак по својој суштини и апстрактно (дакле независно од времена и позитивног законодавства) окарактерисали и тиме сигурно разлучили један од другог, тако да бисмо ми могли сваког тренутка, без обзира на време, схватити и поступање законодавца, казати, да ли једна грађанска правна ствар по својој суштини треба да спада у надлежност парничног или ванпарничног судства. 5 ) Таквом тежњом науке створене су разне теорије, тако: 1) Теорија спора, по којој у домен парничног судства спадају они грађаноки правнм одношаји који су 'Између странака спорни, док у домен ванпарничног судства спадају они грађанско правни одношаји који између странака нису опсрни. 2)Теорија репресије, по којој у област парничног поступка апада> уопостављање поеређених грађанских права (репресија цивилног неправа), док у област ванпаркич^ног поступка спада заштита права од будућмх повреда. 3) По треКој теорији у парничном поступку имају се заштитити веп постоје-Ка права', док се у ванпарничном псступку садејством суда стварају нова праеа, тако да су одлуке доЈнете у парничном поступку деклативне природе, а одлуке донете у ванпарничном псступку конститутивне природе. 4) Овде моо+семо да споменемо и Лентову теори'ју, по којој је разлика између парничног и ванпарничног поступка у томе што су одлуке донете у првом поступку материјално праеносиажне, док одлуке донете у другом поступку нису материјално правноснажне. 0 ) Наши правни писци (Цуља: ор. сМ. стр. 589; Горши&: Коментар ванпарничнсг поступка; Година: ор. сгЈ. стр. 8) слижу се, да је ово настојање науке остало безуспешно, да су све те теорије само делимично тачне, те да према томе није могуКно наћи један општи .критеријум по ксјему 'ће се повуНи граница' између парничног и ванпарничнот поступка с обзиром на њихову сушткну. Такво гледиште заступа у главном и д-р Нојллан (Коментар грађанског парничног поступка, књ. I, стр. 3, превод д-р С. Грегови^а), а-ли ипак он усваја једну од горе наведених теорија, и то теорију репресије. Ми -Кемо засад одложити сдговор на питање о тачности наведених теорија и о могућности да се нађе општи кр>итеријум за разл-иковање парничног од ванпарничног поступка по њихоеој суштини.

5 ) Д-р Цуља, ор. сИ., стр. 592; д-р Година, ор. сИ., стр. 6. в ) Д-р Година, ор. сИ., стр. 7.