Brastvo

ОТАХДВБИКА.

ПРИЧИЦА.

1

маш ли мајку, — имаш пуна уста њенога медпога имепа; имаш ли оца, — имаш снагу и заштиту; имаш ли брата, — имаш узданицу; имаш ли сеју, — имаш милошту н разговор; имаш ли драгу, — имаш миље срцу, цвет животу; имаш ли чедо, — имаш наду на васкрс; имаш ли своју кућицу, — имаш своју слободичицу; имаш ли блага, — не зебеш од оскудице;

имаш ли школу, — знаш да ће ти деца гледати и умним очима ·

имаш ли цркву, — знаш којим се путем земља с небом разговара; имаш ли силу и власт, — имаш моћ да помажеш и — да грешиш; имаш ди имена и гласа, — живиш, у један мах, па

више места; јеси ли стекао славу, — живиш и после смрти !.... Али има једно имање, веће од свега тога; има једно благо нада сва та блага; има једна тековина, у којој свака друга, ма кака бида, и ма колико вредила, само заузима једно место, по цени својој, онако, као што заузимају своја места иконе у светом храму Божјем. То је тековина нада све друге тековиџе; то је олаго

нада сва блага; она поси име свето; оно се зове — Отаџбина !

а %

~. > + ТЈ: 1

Руски цар, Александар први, најстарији син цара Павла, није имао деце. Зато је, по наследноме реду,

# Ова је причица штампана у «Просветном Гласнику» за 1886. годину, па се овде прештампава с малом изменом.

Уредништво.