Brastvo

јарам. Она су својом сршеком непомућеном евијешћу, јунаштвом и јединством своје православне вјере и српеке цркве и могла истрајати у дугој и мучној борби од Косова до наших дана: „за крет часни и слободу златну“, те доживјети своје потпуно ослобођење и вједињење с Црном Гором.

Шта значи јединство вјере у једноме по поријеклу и језику истоме народу, који није на висини културној, ето рјечита примјера и потврде у Колатину, у томе ерпском „раг ехтсеЏепсе“ јуначком племену, које је вјером прошарано и преполовљено! Његове по вјероисповијести двије половине нијесу имале: ни заједничке једнаке мисли; ни једнога заједничкога циља; ни удружене борбе за своје ослобођење од туђина, који их је притиснуо!

Што ни до данас није ослобођен цио Колашин, као што су око њега са три стране племена, која нијесу вјером раздвојена, узрок је, очигледно, вјерска поцијепаност! — Камо срећа, да тога није у врпскому народу! — А кад је зли удес већ давно то створио, жељети је, да се освијесте сви синови једнога народа, ма којега закона били, поштујући једни другима слободу савјести, навикавајући се на праву трпљивост вјероисповијести; па да сложно заједнички раде за: слободу својега отачанства; опстанав своје народности; просвјету и бољитак.

У недостатку историје тијех племена, јамачно народне би пјесме и приповијести о бојевима и различитијем догађајима оне покрајине (да су скупљене)