Brastvo

ХХ

што су многи редовни чланови своје улоге платили, није мала заслуга нашега „Браства“. Уверен да се ваљаном књигом могу развити племенити осећајни и расветлити појмови свете дужности спрам отаџбине и народа свога, Главни је Одбор прво своје веће издање употребио, као што рекох, не само на то, да подмири све своје чланове, него та је у приличном броју бесплатно разаслао и по свима другим српским крајевима, ван краљевине, коме је за потребно нашао, па је не мали број књига раздао и добрим ученицима наших основних школа, надајући се да ће млади Српчићи, напојени у детињском добу крепким пићем родољубља, доцаије у зрелим годинама постати заслужни заступници српске идеје и вршиоци племенитога задатка Друштва Св. Саве. Ова управо тројака употреба нашега „Браства“ и јесте узрок, зашто је данас од 8000 примерака [ књиге његове остало у друштвеној књижници само 450 примерака.

Али овде морам поменути и једну немилу појаву. И ако је овакав књижевни зборник тако рећи насушна потреба друштвена, што се доказује тражњом са свих страна; и ако је Главни Одбор још од постанка друштвенога објавио потребу нарочитих, у друштвеном смеру, писаних чланака и списа; иако је Главни Одбор на прошлој друштвеној скушттини, а књижевни одбор и преко наших јавних листова и на корицама [ књиге „Браства“ позивао наше књижевнике на рад и обзнанио да ће сваки чланак бити награђен са 60 динара од штампаног табака: ипак се Главни Одбор не може похвалити множином Књижевних радова, даље послатих

% Ђ