Brastvo

91

руска у кућу! Али се горопад много не кани. Разгледа још једном кућу и место (плац), па ће му рећи : „Ово више није твоје. Твоја је кућа од сад она Махмуд Илдиш-аге, што је побегао. Добићетш 300 гроша па поправку, и данас да се иселиш,“ Никоме није дао тору кућу, но што је узео, а што му само 800 гроша даје на поправку, то је зато, што никакве поправке и нема. То је управо приде, на рачун сељења и кречења. Како видите, врло одличан поступак.

Сутра дан стали неки Цигани пред кућом па свирају у зурле. Док ови свирају, други се попели па руше. Неки добацују ћерамиду, други разваљују греде, трећи ваде прозоре и врата, — граја, свирка, певање, ларма, као напаст бесног непријатеља, који хоће да обележи траг рушевинама. И до у вече слистише ови Фараонови синови сву кућу. Трећи дан копају се већ темељи, и довозе се „тугле“ (опеке', цигље); ту ће да се зида школа.

Не прође дан два, а Нечајев пронашао нешто друго. Нареди он целом једном кварту да се исели у други, па онда најури Цигане, па им удари једну дугу мотку с малим знаком овде, а другу тамо на оном брдашцу, које је код Дунава, па онда заповеди, да се у том правцу руши еве. А), ово је био величанствен призор — пола града (вароши) се руши. Попели се Цигани по крововима као чавке, пет шест цитанских музика стоје са стране, па свирају, а горе све пршти од удараца. Дигла се прашина као облак. И за непуних седам дана отворила се лепа, права, улица, лево и двено утарабљена, да вам срце заигра.