Brastvo

214

целом народу позната. А време догађајима — такође више ромавтичким него исторћским — и место јунадима ових песама јесте поглавито ХУГ и ХУП век и Бесна и Херцеговина, Турска, Хрватска, Далмација и кршно Приморје. Па коме нису позната имена : старине Новака, Дели Радивоја, детета Грујице, старог Вујадина, малог Радојице, Сењангна Иве, Јанко вића Стојава, од дадра Тодора, Суиљанића Илије, Манлутића Вука и толиких дрјгих заточника готлачене српске слободе% — И лепотом и бројем одликују се и као засебан ред чине песме о јуначким женидбама, у којима се с једне стране певају витешки радсви меотих ранијих и гознијих наших јунака, а с друге стране и домаћи жигот народви у породици и задрузи. Најлегша је и највећа (у Вуковој збертв) овака песма већ гоменута „чКенидба Максема Дрнојевића“. И ско ве баш у треће коло ПТ егохе, оно сва којако у ову епоху долезе (и то исгред хајдучких и ускочких) и песме о српским деспотима — весрећним пстохцема Лазаровим и Вуковим — иоњгна сувјеменим јунацрма, То су песме: о дсепоту Стевану и Ђурђу Смедеревцу (и жени му „проклетој Јерини“), војгоди Кагци, Тодору од Сталаћа, браћи Јакшићима, Облак Радосаву ит. д., па овамо, и ако је доцвијега гостања , можемо убројати и леру, родољубива бола пуну, песму „Маргита девојка и Рајко гојвода“.

Најпосле у ПЛ! епоху долазе и гесме о Сибињанин Јанку. Бановић Сбекули, Радул-бегу, Свилоје– већу и другим јунацима туђе народности, чија су

и +