Brastvo

219

свога народа, овога у Јевропи најбољега творца песничкога. Повле тога би још требало говорити 0 хомпозицији пли о впољном саставу наших народних песама: о песничком језику и стилу, 0 стиху и метру њихов). Али бојећи се да својим даљим говором не пређемо границе, овом чланку одређене, морамо се овде задовољити само још двема трима најкраћим напоменама.

0) самој унутрашњој или етичкој страни могле би се написати читаве књиге. Из народних песама најбоље можемо пре свега видети народне обичаје у животу од колевке до гроба, за тим народну веру у судбину п у бога, његове мисли о грегу и казнама које човека постижу на овом и на оном свету, његове појмове о правди и човечности, о части им пдштењу, о трабрости и јунаштву. Из народних песама најлешше излазе на видик еве похвалне стране породичкиљ односа у нашем народу (поштовање матере и родитеља у опште, љубав братска и сестринска, значај мужевљи у кући), све оне племените везе и дужности пријатељске п дружанске (кумество и побратимство, значај заклетве и задате речи), одличну црту 20сТ0љубља и милосрђа, велики национални понос и челичну чврстину карактера и отпора народнога сваком туђинском утицају и насртају.

Исто тако, 0 спољној или естетичкој страни наших певама може се говорити на широко и на дугачко. У њима ће сваки реторичар и учени естетичар наћи и сувише примера за све песничке украсе или т. 3В. „тропе“ и „Фигуре“ песничкога стила. Како ву лепе оне силне метафоре и поређења, епитети и пери-