Brastvo

2 ~ Не може свак оре (ороз—-пијевац) бити; треба неко и кока да је.

Не натегох к'о Тремошљани бадањ. Рече (се кад се што не може да учини. — У Међеђој, у Босни, бијаше јака породица Тремошљани, за које људи причају да су њихови стари свакојаке будалаштине радили. Ове у Србији што се говори за Бре, то се говори и за Тремошљане. Између осталота прича се да су стари Тремошљани направили млин, па је било све добро, само бадањ није био довољно дугачак, па не може с тога млин да промеље. Њима било мрско други градити, већ, како их је било доста људи (а и данас је велика задруга), ухвате једни за један а други за други крај, па повуци, да натетну. Но кад виде да не могу, доведу волове, еда би натегли бадањ. Тада најстарији измјери и нађе да се је натегао за читава два прста. За тим опет нагнају волове живље, али кад виде да не може ништа бити, ману се и осијеку други бадањ. да њих се прича да ву сијали со, па се зову још и Оолосије.

Не цењи се уз оно дрво, уз које се не можеш попети,

Не постави новог обичаја у старом селу.

Не скући је, да је колик лула. Рече онај коме се

не да због којекакијех узрока да скући и стече.

Не слуша Бог што кокоши какоћу.