Brastvo

23

свота петстолетног сна. Нека неописана струја прожимала је народ ерпеки, и мига видимо, како у почетку овога века устаје да се бори за слободу, устаје да у зори овога века створи зору српској слободи, удари темељ лешпој и сјајнијој будућности својој.

И пале су прве жртве. Јаков Ненадовић, Илија Бирчанин и још многи знани и незнани, виђени и не· виђени, но чвпсти и племенити, залили су крвљу евојом земљиште, из кога је доцније имала да никне слобода, независност и краљевина. Покој нека је драгоценом пепелу њиховом! (Слава части и величини њиховој !

Из наквашене земље ниче обилат плод. По крвљу. заквашеној српској земљи почео је да се шири најбајнији мирис најдивнијета цвећа, што га је природа икад дала. Кад би из њега хтели да псплетете венац, ви не знате, који би цвет пре узели: да ли Спнђелића или Хајдук Вељка, да ли Курсулу, Милоша Поцерца или Рајића. А где ву још други велики и ненадмашни другови њихови '

И што није могао постићи јуначни Карађорђе, то је постигао мудри Милош.

После дуге и очајне борбе ударен је темељ, на коме поколења треба да дозидају величанствену зграду уједињеног Српства. Јуначки, изгинули предци наши, патње наше још потиштене и угњетаване браће, наш понос и част наша, будућност целокупног народа нашег позивају нас, да и ми сви заједно и сваки 10јединце дометнемо по један камен у ту величанствену зграду.