Brastvo

25

од науке и искуства. Озбиљна повесница ће о овоме имати да изрекне свој суд, али се нама чини јот сад, да је овај недостатак у учевним људима био од пресудног утицаја па развитак првих догађаја у борби за незавивност. Овај недостатак је на сваки начин уназадио или, ако не то, а оно у најмању руку, успорио ствар народног ослобођења.

Ово ву увиђали и сами наши предци. У време самог устанка за ослобођење, неколико година пред њим и неколико после њега видимо неколико одважних, младих људи, који се пуштају у далеки свет, иду да траже просвете и науке, да њима допуне дело своје браће на бојишту, да саветују, обучавају и просвећују. Атанасије Стојковић, Глигорије Трлајић, Доситије Обрадовић, Вук, Милован Видаковић и Сима Милутиновић-Сарајлија и сувише су светла и позната имена. Ми нећемо о њима ништа ни да говоримо. Напомињемо само толико, да су се сви они спремали да оружјем деветнаестога века извојују своме народу оно, за што ву се остала браћа борила са сабљом и пушком у руци или што су била већ извојевала. Они су чинили велико дело, а благодарно потомство, кад једном буде подизало величанствен споменик оцима отаџбине, ставиће их напоредо с Карађорђем и Милошем, Синђелићем и Рајићем, Хајдук-Вељком и Не-

надовићем.

Ж ж Ж

6 дубоким етрахопоштовањем приближујем се ево теби, неумрла сени. Ја не знам гроба твога, да пред