Brastvo

30

8.) сваког Јовањ-дана,

4.) сваког првог дана Божића, и

5.) свакот првог дана свете Тројице.“

Да би служитељ стола добро чувао ствари, то се наређује (тачка 19.) даму се сваке године 4. Децембра даје 12"), од српског благодејања.

Али су најважније оне тачке у завештају, које товоре о „српском благодејању.“ Писац оставља (т. 6.) вуму од 500 талира, која има да служи као основни Фонд, из кога ће се годишњи приход под именом „врпског блатодејања“ издавати (т. 8.) по једном достојном и доиста спротном ђаку свеучилишта, ма коју грану наука он слушао. Првенство на ово благодејање имају (т. 9.) сродници завештаочеви, ближи и даљи (т. 10.). Онда долазе Срби (т. 11.) без обзира на то, из ког су краја. После Срба долазе друге народности (т, 18.), међу којима су побројани Руси, Бугари, Пољаци, Грци и Немци. Међу Немцима има првенство онај (т. 14. и 15.), који докаже да је потомак или сродник Карла Готорида Сорка, саветника и мерника вина у Лишиеци, а лично право дато је (т. 21.) Јулију Гербхарду Рансту, трећем сину магистра Мијанла Гербхарта Ранта, свештеника у Великој Штехави (Отоз5-з|есћап) у алтенбуршкој кнежини. — Завешталац наређује у т. 12-ој, да сваки Србин — био он његов сродник или не — који хтедне да ужива „ерпеко блатодејање“, мора слушати најпре предавања Из Философеких наука, које завешталац назива „основицом свих наука“, разуме се, ако их дотле већ није слушао.