Brastvo

3!

Ми смо оставили да на крају саопштимо уводу сам завештај, који заслужује особиту пажњу. Овде та саопштавамо у верном преводу:

„Дубоко тронут и до дна душе прожмат светлошћу и истином, вели он, што их науке и вештине распростиру по Немачкој, по другим земљама, по Јевроши и по целој површини наше планете на корист рода људског, жудео сам још одавна за свеучилиштем у Липивци, и судбина ми ево жудњу испуни.

„0 одушевљењем и особитом унутрашњом раздратаношћу корачао сам први пут по овим светим местима, и ако туђи непознат, не знајући уз то ви мало земаљског језика.

„Овде сам угледао светлост и препородио се; овде су се изобразили мој разум и срце моје; овде сам нашао добре пријатеље, а учитељи и оци свеучилишта поступали су са мном благо, предусретљиво и пријатељски

„0! нека би дао Бог, да многи од мојих земљака следују моме примеру, како би ч ми једном у нашој отаџбини могли видети распрострту светлост истине !“

Завештај је потврђен 7/19. Априла 1810. год. Да ли је завешталац тада већ био умро % И аво нема никаквог сигурног ослонца за то, ипак изгледа вероватно , јер он још 4. Децембра 1809. године задржава на крају завештаја право измена, где се потписује „Павле Петров син од Соколовића — Србин.“

Из завештаја, па ни иначе се није могло дознати, одакле је. Судећи по томе, што има племићски на-