Brastvo

38

По општем географском облику Босна је не мало правоугли троугао, Коме је једна страна Јадранско море, а друге две су му Сава с Купом и Дрина с Таром. По орографском створу и облику у овом су троуглу два различита земљишта, која и сада имају засебна имена: једно се зове Херцеговина, а друго Босна. Херцеговина је јужни бреговитији део босанског земљишта, које се обавило око Црне Горе од Далмације до Старе Србије и заузимље горњи и средњи слив реке Неретве и горњи слив Дрине. Ово земљиште обухватају два планинска ланца; западни, нижи, полази од Ловћена далматинским приморјем између Требиња и Дубровника ; источни, много виши, јесте позната водомеђа, рекама, притокама Сави и Дрини, се једне, и Јадранском мору с друге стране. Ова водомеђа, почињући још у Дурмитору, црногорској планини, иде преко Вучје Леље, Трескавице, Иван планине код кључа Неретвиног, и одатле даље Зецом планином окреће преко Радуше далматинском приморју. Ова су два планинека ланца упоредна међу собом и са јадранским морем. Они ограђују собом пространу и врло кршевиту височину, 6 које горски потоци и речице не могући пробити ни један на други планински поруб, понпру на ново у земљу, градећи по својим дужим или краћим долинама мање или веће котлове, а испуњујући својом водом ублове и увале, граде горска језера.

Од овога, источнога, планинскога ланца, водомеђе што одваја воде Сави и Дрини, простире се на северо-истоку такође висока и планинска земља; нагибајући се у оном правцу, у којем јој и реке теку,