Brastvo

41

за висинску превласт, те изгледа да и немају никаква одређена система; опет се и у Босни, као и на целој западној половини полуострва балканског, опажа један главни правац планинеких ланаца, а то је правац од југоистока ка северозападу. Сличних појава има и у осталој Јевропи и на осталим континентима. Геолошким испитивањем могли би зар ући у траг закону природном, по коме су планине босанске заузеле овај правац, који се опажа и у осталим крајевима нарочито западнога полуострва балканског, од Јадранског мора до бразде, коју гради Морава са Струмом. Али ми не ћемо улазити овде у геолошка тумачења орографеких облика, већ пам је намера, да прегледамо најзнатније планине и планинске ланце, речна поља и долине, висока поља и низије босанског земљишта. Пада у очи јошито, да се упоредне планине босанске правцем својим слажу 6 положајем целога п0луострва балканског, јадранског и јонеког приморја, и мањих полуострва (светогтореког и грчког) на југу балкавскога полуострва; то је онај правац, који најбоље видимо у апенинеких планина и апениаског п0луострва. Као што цело полуострво балканско има два натиба: ко северуи к југу; такои његов северозападни део, Босна, има два нагиба: к северу и к југозападу. Исто тако ву и планине груповане јаче уза западну страну Босне онако исто, као што је то и на целом полуострву.

Испштачи орогеније и орограФије балканског полуострва узимљу најобачније да планине овог полу-