Brastvo

52

на средњој Босни; е) Зеничко поље такође на средњој Босни на северу од вароти Зенице; ж) Кетачко поље на средњој Босни између Маглаја и ЖЊепча; 3) Которско поље на доњој Босни. Још су повећа ова поља: Травничко ва Лашви, на југо-истоку од Травника ; Стречино ва доњем току Спрече; Мостарско на доњем току Неретве, између Мостара и ушћа Буне; најпосле, Требињско и Попово поље у долини реке Требишњице.

Највећа и најзнатнија низија босанска јесте Лосавина, т. ј. десно поречје реке Савеод утока Дрпне до ушћа Уне. Ова је низија најшира у оном троуглу између Саве, Дрине и планине Мајевице; идући уза Саву она се сужава, јер последњи огранци планински допиру на неким местима близу обале савске. Њу пресецају неколике веће реке, којима се вода са босанскога земљишта слева у Саву; зато у њој нема блатишта ни мочарног земљишта, осем нешто мало у углу међу Савом и Дрином; она се још један пут јаче шири на левој страни доњега Врбаса.

Посавина у ужем смислу заузимље поречје уза Саву до брда Вучјака; кроз њу теку реке: Брка, Тиња, Толиса и Босна, пратоке Савине. За тим настаје други одсек оне велике низије, који се зове Ивањско поље, међу Вучјаком и Мотајицом на југу од Брода. Овом маленом низијом тече савека приточица Укрина. Од Мотајице настаје трећи део босанске Посавине, који се простире до планине Прозаре, а зове се Лијевча. Овом троугластом долином тече Врбас доњим својим током пи мања река Врбаска. Најпосле, нај-

еф и : 4