Brastvo

84

Сам остаде на царевој војсци; Војевао за девет година.

Кад настала година десета,

Прекиде се та царева војска;

Не зна Мирко на коју ће страну:

Да ли стрини, да ли свету белу"... Окрете се својој милој етрини,

Далеко га она угледала,

Па је преда њ стара ишетала :

„Чедо Мирко, а где је Маринко %“ „(Ој бога ми, моја мила мајко,

— Јер за другу бољу не знам мајку Кад смо били у боју првоме,

Пуче пушка из те ватре прве,

Пуче прва, те уби Маринка.“ Заплака се јетрва Ковиљка,

Па говори сиротици Мирку:

„Чедо Мирко, оди ближе стрини,

Ја не имам да загрлим сина,

А ти немаш да т загрли мајка,

— Оди, Мирко, да т загрли стрина.“

(Ова је песма овде штампана по једној штампаној песми — истога имена — у новосадској „Даници“ од г. 1865. и по једној још нештампаној из пожаревачког округа у Србији.) Ур.