Brastvo

83

А сав народ стрину благосиља (Сам ли господ из небеског царства): „Ој Ковиљка, колено адамско ! Проста душа твојих родитеља, Који су те породили мудру, Међу туђу те браћу оправили, Па ти знадеш шта је сиротињество !“

Боже мили, на свему ти хвала ! Тако ради јетрва Ковиљка, Она храни оба своја сина, Хранила их до седамн'ест лета. Кад настаде лето осамн'есто, Писал' пође цареви везире, Пивал" пође по земљици царској, И он купи на цареву војску: Где с у кући четир мушке главе, Од четворо узима тројицу; Где се тројица, узима двојицу; Где двојица, онде обојицу; Где је један, и оног једнога. Редак дође Ковиљкином двору, Да јој иде Мирко и Маринко, Да јој иду на цареву војску. Обадва их оправила мајка, Оправила на цареву војску. Кад је било у боју првоме, Кад у ватру деца ударила, Пуче пушка из те ватре прве, Пуче прва, те уби Маринка... Сам остаде сиротица Мирко,

6%