Brastvo

86

лико кривих дашчара, па одмах брдашце, а иза брдашца неки тороњ. То је све. Шта је било даље — унутра, то сам могао видети на лицима агенцијских и царинских чиновника, који бу неку брижну равнодушност показивали. Од прилике тако су ми изгледали и остали, који се ту на скели налажаху, па тако је, наравно, морао изгледати град и друштвени живот у том граду.

Лађа оде, а мене остави да гледам за њом. Знам да сам оставио боље, а идем у лошије. „Варда !>.... викнуше неки људи, и ја се еклоним, макар што им нисам разумео језика. „Варда“ значило је да иду носачи с товарима, и да им се ваља еклонити. На 10слетку, кад нико не хте да мене умоли за пртљаг да ми га понесе — а то, знате, није онда још било у нарави људма — окренем се, па умолим ја. Подесим на Циганина, и он ми молбу с места уважи. Прођем чатрљу, на којој је писало: „Агенција првога ц. Е. повлашћ, паробр. друштва“, па одмах уз брдо. Мислио сам да ће ту требати добро поћи, док се до вароши стигне, кад ал' оно одмах ту, једва што сам се испужао горе, пођох већ и да сплазим у град. Најпре је дошао онај тороњ, па онда лево улица. Тороњ је остао од Турака, саграђен од камена, озго са часовником ; покривен је даскама, а даске покривене лимом (тенећком) од лиманих каната за гас, које из Батума са Црног Мора долазе. Тороњ је зато и подитнут — због часовника, јер Турци увек много полажу на тачно време. Наравно, треба се молити богу, треба са мунарета викати на дан два-три пут: