Brastvo

чају, јер иједни и други носе собом тежак и претежак терет, носе бол и вапај угњетеног и поти-. штеног српског народа. Пустимо их нек иду, трудимо се да им те боле ублажимо, па погледајмо још мало око себе. Под горостасним планинама и с леве и с десне нам стране, и „преко Мораве“ и „преко Ибра“, виде се храмови божји, свете цркве, а под најлепшим делом Столова, у крилу њиховом, блистају се торњеви „седмовратне“ Жаче, мапастира, који је подигао наш први крунисани краљ, син великога Немање, а брат још већег Ов.. Саве: Стеван Првовенчани. Ако се погледом зауставите на Жичи, опда ћете поред осталих великих и лепо окрсчених домова око ње, овамо мало ближе „у потоку“, угледати жичку основну школу. То је. за мене најсветија школа у Србији и у целом Орпству. Кад год сам у њу ушао, мноме је овладало пеко осећање, које вам ја не могу описати, које. ће вам тешко ико описати, а које је тако свето, достојанствено, па ипак тако љупко и мило. Кад тод сам ушао у ту школу, мени се чинило да је у њој сасвим другојачији ваздух но. на пољ), но по другим домовима. Ја сам у њој друкчије дисао и друкчије гледао и мислио. Ја сам у њој виђао други свет но што се виђа по другим местима, и по другим школама, и први. пут у магли, тај ми је свет“ постајло све јаснији и јаснији, што сам од године на годину доцније улазио у ту школу. Треба ли се томе чудити и неће ли сваки Србин и свако Српче осећати као ја, кад само помисли, да је одат=-