Brastvo

ле засинуо први зрак вереи науке нашем народу, да је ту почетак и духовна колевка и цару Душану и Милошу и Марку, и Лазару и Карађорђу, и Обреновићу о Његошу; и Вукуи Доситију и свему што је добро и честито и благотворно. Ви који љубите СОрпетво, и који и дани ноћ за њега радите, немојте малаксавати у свом послу. Кад ваше наде почну да вас издају, ви погледајте добро око себе осврните се на толике велике и мале школе и цркве по свим крајевима у којима наш народ живи, па онда загледајте у жичку школу. Она је створила Душаново царство; даће Бог, те ће данашње јој друге обновити и овековечити то царство. А ви, који још нисте потпуно напојени духом за рад на на“ родном ослобођењу и уједињењу, дођите првог св (Отевана на сабор у Жичу, па пошто се пуни побожности у њој надахнете Христовим духом, а ви онда свратите за часак и у школу. Ако после те посете не будете готови да умрете смрћу Обилића, онда ви нисте Срби, нити сте људи.

С Грдичког брда, на ком сте се зауставили, погледајте још једном на сам град пред собом. Уза саму цркву пада вам у очи велико и красно здање. То је данашња ратарска школа. Ја, сам у том здању ишао у четврти разред основне школе. Како смо се тада сви ми ђаци радовали, што смо из старе школе могли прећи у ову, у којој је онда на „горњем боју“ била још и гимназија. Ко хоће да суди о напретку, који сеу нас чини у последње време на пољу просвете, тај овде 'има за то најбољу грађу, и то у