Brastvo

Одозгоре деца играју се туди, Притискују, газе, те мртвачке груди.... Па нека их, нека, том је њима време, 0 њима биће исто, кад они занеме !... Топло сија сунце, грану премалеће... Замириса љупко то шарено цвеће... Сваким даном више и бујније расте, Изнад њега хитро прелетају ласте...

По дрвећу врапци лепршају крили, Повија се лишће у пролетној свили.... Камените клупе ту су у крај стазе,

Да с' одморе људи који амо слазе... Ове је овди дивно: и звона кад брује, Кад поигра коло.... свирале зазује.... Кад се народ слегне, гусле кад загуде... Из мртвила које свагда народ буде !... И прангија ту је омиљена рика.... Само су просјаци тужна овде слика !... Људеких греха страшних, то је оличење, Хаотично стање и трулежи врење.... Живе то су ране, што воде пропасти, Јади их донели, изазвале страсти.... Једина је црква која ово лечи, Отровно им дејство она ће да спречи; Треба само нада, што га небо даје, Свака душа грешна без њег" пропала је !