Brastvo

171

“

за скупе паре; они су, незнајући ни обичаја ни језика народног, били и остали туђинци, који су дошли, да што већма огдобе своје овце и напуне своју кесу. Поред тога су они били већином необразовани људи, па их због свега тога Срби нису волели. После окупације Аустријанци збаце последњег Грка владику, Антима, и наумише да завладиче архимандрита Саву Косановића. Он би позван у Беч, да га бечка господа виде и познаду,и да га задобију за неке своје смерове. Пре свог поласка у Беч сазвао је Косановић црквену општину Сарајевеку да је плита: како да се у Бечу влада Она реши: штогод ради, нека ради у своје име, у њихово ништа. Чули Срби у Сарајеву, да влада хоће да православну цркву у заузетим крајевима потчини карловачкој Митрополији и патрмјарту Герману, па им то било криво, а оним својим одговором јасно рекоше Косановићу, да не би на таку погодбу пристали. У Бечу је Косановић конферисао са тадашњим канцеларом Хајмерлом и министром за Босну и херцеговину Славијем. Косановићевом држању има се уписати у заслугу, што је босанско-херцеговачка црква православна остала под цариградских патријархатом ; он се вратио као означени владика сарајевски и митрополит дабро-босански. Чин посвећења извршен је врдо свечано 21 Марта 1881. г. у новој цркви. Пошто је гувернер прочитао царево писмо, којим се Сава поставља за владику, посветише га : призренски митрополит Мелентије — Сава је захте-