Brastvo, 01. 01. 1892., str. 50

41

Које нам љешше и боље од сваке историје причају, каква је била моћ српска у вријеме њиховог постанка, а само мјесто на ком ву Дечани показује нам велики ум ев. Саве, који је то мјесто собом благословио за дом блаве Божје.

Но ово је ђаковачка нахија — хвостански предјели, Затрнавска жупа, Метохија, — за то ја сад одох опет уз Бистрицу, остављајући сад десно читав низ исповница дечанеких и слојеве бијелог, плавог и шарено-мерџанастог мермера по лијевој страни Бистрице дечанске, Плијешу, да то благо од кога је и сам Плијеш и даље чува за онаке споменике какви ву Високи Дечани. ;

Од Богићевице лијево сјеверу настаје, нигдје не прекинути, дуги низ планина као: Дијел, Баба, Чакор, Мокра, Јавор, Јаворак, Буковик, Цмиљевица и т. д. Овај низ планина одваја пећску нахију од вВасојевичке и оне ву гранична међа између те двије нахије васојевичке (будимске жупе) и пећске (Дукађина) и ова иде с једне планине на другу све вододјелницом и онако, како се „Ками вали“, те вијенац овијех планина и воде дијели за пећску Бистрицу на истоку и за Лим на сјеверу.

Потоци од којих пећска Бистрица постаје, извиру из планина Бабе, Дијела, Чакора, Мокре, Јавора и Јаворка; но као глава пећске Бистрице, узимају се потоци онај с Бабе, Дијела и онај од Чакора, који се на самом подножју овијех трију планина сбастају у Бјелу-и више Котлова — тијесне клисуре на истом мјевту гаје се и путови састају, један од Гусиња