Brastvo
138
По дворова скрлет и кадифа,.
до дворишта многа рисовина — још од свуда мрамор приступио... џас ме бије... од силна госпоства, ! На Бистрици, на води студеној,
у сред града стоји задужбина...
од ње љепше у свијету нема градило је Душаново благо; намастир је светог Аранђела,
крсно име куће Немањића !
Црква дивна ! стубови је вежу
пи облуци дл'јетом изведени;
стесала их вјештакова рука.
Ту су с неба пали херувими... дивну цркву пјесмом зачињели, дивном пјесмом вјере православне ; по сводова разносе се гласи —
а кубета дрхћу и играју.
На дверима протопоп Недјељко
у одежди брадом до појаса...
ојеља му је но на гори снијег;
за пјевницом млађи духовници — па у славу Бога истинога
и за здравље цара самодршца — ту се јутром служи летургија,
а с вечери читају оденија.
„Ман' се зоро ! слатко ми се епава ; хеј! у Скопљу на рјеци Вардару !.. (зелен Вардар ко зелена трава
пир пирујући — кроз своје корито, размеће се као игдје р јека.)
ту је Душан царски заогрнут...
на глави му зрно бисерово,
златну круну прекрилило листом ;