Brastvo

173

у данашњој Бесарабији, пошље цар богате дарове и пошто једни другима дадоше таоце, начини с њима савез против Бугара. Докле је једна, војска. с југа продирала у Бугарску, Флота је с другом војском и са Мађарима имала прећи Дунав и са севера напасти Бугаре. За време ових преговарања грчко- мађарских мање се ратовало, него ли дипломатисало; кад уједанпут дође глас Симеуну, да су Грци и Мађари посекли ужета и ланце, којима су Бугари били Дунав затворили и да су ушли у Дунав, одакле нападају на Бугарску. Симеун се остави Грка на југу и похита да брани што му је прече било. У три маха изведе војску против удружених Мађара и Грка и увек би поражен, тако да прво потражи заклона у Доростолу (Силистрији), где је била главна државна тврђава, а за тим у Мундраги (Мулдраги). Мађари опустошише земљу и продреше до Великога Преслава, где је била бугарска престоница Пошто цар Леон од њих откупи бугарско робље, врате се Мађари преко Дунава у свој завичај (890. г.). У овом рату предводили су Мађаре Арлад и Кузан.

По одласку Мађара настави Симеун рат с Грцима, ако и не с пређашњом жестином. Симеун је желео да се Мађарима освети, па је почео с Грцима преговоре око мира; а Леон, кога срећа и онако није особито служила у рату, к томе од природе мирољубив, и сам је желео да престане рат међу двама хришћанским народима. Да би се мир лакше могао закључити, повуче цар своју војсву 'са бугарске земље. Преговори се отегоше у бескрај Симеуновом дипломацијом и мир се не за кључи ни 891. г.

Међу тим је Симеун радио, како ће Мађарима да се освети и тиме уједно да Грке лиши савез-