Brastvo

174

ника. Са Печењезима (Половцима), мађарским суседима од истока, начини савез. Рад овај текао је тако вешто и прикривено, да ни Грци ни Мађари ништа нису осетили. На позив немачкога ћесара Арнулфа оде Арпад с мађарском војском на, Све-

топука, моравскога господара, иу савезу с немач-

ком војском пустошили су Мађари огњем и мачем моравску земљу (892. г.). Докле је Арпад био далеко од своје земље, Бугари удружени с Печењезима ударе на мађарска седишта у Углу, где је саразмерно слаба одбрана остала била. Ипак је многа крв том приликом пала; говоре да су 20,000

Симеунових коњаника том приликом погинули од.

мађарске руке. Победиоци Мађаре у Углу што исекоше, што у робље одведоше. Кад Мађари дођоше натраг из Паноније у свој завичај и видеше га пуста, не хтеше више да сету настањавају између непријатељских Печењега и Бугара, него оду у земљу на Тиси и Дунаву, коју су познали, докле су помагали Немцима против Моравада. Опростивши се тако непријатеља на северу, Симеун почне енергичније да говори Грцима. Преговори око мира запну, јер је Симеун тврдио, да му цар није вратио све Бугаре, које су Мађари били заробили. Рат наново пође с већом жестином, али с лошом срећом по Грке. Код ВулгароФига близу Дринопоља порази Симеун Грке до ноге; ко од Грка не угече, тај погибе. Сам војвода грчки Теодосије изгуби главу. Цар Леон сада попусти и мир се начини онако, како је хтео Симеун (893. г.).“ Ако је Симеун мислио, да је с поразом Мађара у Бесарабији скинуо себи с врата непријатеља на северу, он се добро преварио у рачуну.

#) Кронодогија ових догађаја веома је збркана, разни летописи стављају их између 889. и 896. године.

ја а 0