Brastvo

371

рише и Бугари почеше уступати. Ту угледа Симеун неко комешање међу Грцима. Врховни грчки војвода Леон Фока одјахао је био коња, да се напије воде. Други веле да је хтео да види, шта ради заповедник над Флотом, Лакапин, јер се бојао, да је овај можда окренуо у Цариград, да би се дочепао владарства. Војводин коњ зазре, поплаши се и појури кроз војску. Видећи војници војводина коња без коњаника, помислише, да је војвода погинуо, па се узнемирише. Опазивши ово комешање међу непријатељима, Симеун заустави Бугаре и поведе их на Грке, који брзо окренуше леђа и пренуше куд који. Толико су били збуњени, да су једни друге убијали. Леон Фока једва утече у Месемврију, остале грчке војводе изгибоше, војска им сва погибе, или се разбеже. Сами Грци веле, да таквог крвопролића није скоро било.

Грчка царевина беше без одбране пред Симеуном. Изгледа нам, да је Симеун требао да иде правце на Цариград, који би сад можда без великог напора био добио. И онако је скоро сва Тракија била у његовим рукама. Али он место тога држаше за прече и важније, да узме наслов цара бугарскога и грчкога, место кнежевске титуле, коју је Борис узео после крштења. Знајући да од грчкога, цара неће добити признање царскога наслова, нити да ће цариградски патријарх хтети венчати га за цара, он се обрати римском папи уз ласкава обећања. И папа пошље Симеуну царску круну и свој патријаршки благослов. Држећи, према тадашњем мишљењу, да уз цара треба да је патријарх као црквена глава у држави, Симеун подигие бугарског архиепископа на сан патријарха. Свој двор уреди на грчки начин и за некоје дворске обреде заведе

БРАТССВО УТ 12