Brastvo

180

славом. У тај савез стане и Захарија. Али ни Спимеун није седео са скрштеним рукама. Хотећи да освоји Цариград, потражи савеза у тунетанских Арапа у Африци, који би му са својом флотом помогли, пошто Симеун није имао на мору војске. Пошто би тако Цариград освојили, Симеун би га задржао за себе,

а Арапи би узели који део грчке царевине (можда Морију). Арапи врло радо прихватише Симеунове

предлоге и кад су Симеунови посланици од њих полазили дома, пођоше с њима и неколики од арапских великаша, да са Симеуном ближе уговоре што треба. Али Калабријанци, који су били у рату с Арапима, ухвате лађу, на којој су били арапски и бугарски посланици, пак ове пошљу у Цариград. Цар Роман баци бугарске посланике у тамницу, а Арапе обаспе милостима и богатим даровима, Е0јима преокрене расположење керванскога калифа, те се осујети Симеунов савез с Арапима (924. г.).

Али је међутим у 928. години велика бугарска војска пала под Цариград и у првом загону стерала грчку војску за градске зидове. Околина цариградека би страшно опустошена. У јунију 924. г. изиђе из града грчка војска на Бугаре и опет зло прође. Међу тим је Симеун освојио Дринопоље и за тим је пустошио Тракију и грчку Македонију. Најпосле, почетком септембра дође и он под Цариград. На сву прилику видећи, да без Флоте неће моћи Цариград тако лако добити, поручи у Цариград, да му дође патријарх с великашима ради преговарања око мира. Кад ови дођоше, захте да, се састане са самим царем Романом. Оба се цара састаше и помирише. се (9. септ. 924. г.). Роман богато обдари Симеуна и обвеза се на плаћање данка, Симеун њему врати Дринопоље и јужну Тракију, и тако се цареви расташе.