Brastvo

о и а НИ

183

материјалну снагу. Отуда видимо га, да не уме да задобије ни Словене, а још мање Грке, којима је хтео да буде цар, а овамо их је пустошио и таманио, као чисти Бугарин турске крви. Без државничкога вишег погледа, лије крв свога народа, набављајући му само богатство од пљачке, не бринући се да му будућност обезбеди уређеним спољашњим и унутрашњим односима н природним границама. Кроз четрдесет година била је судбина балканског полуострова у његовим рукама и он није умео да се угледа на свог оца и да се користи расположењем словенскога племена тамошњега и да му отвори врата најсјајнијој будућности. Зато је после његове смрти одмах и почело распадање његове државе, од које су отпадали поједини делови, тако да је већ са његовим сином пропала држава, коју је Исперих осповао.

Није боље стајало ни са књижевношћу. Јесте млада словенска књижевност ојачала у Борисовој и Симеуновој држави, па и сам Симеун. спада у прве по времену словенске књижевнике. Нарочито црквена књижевност словенска добила је тада чврста основа, Али у пуној мери важи за књижевни живот Симеунова времена суд. који о њему изриче Јиречек: „Душевни лравад његове (Симеунове) науке и начин његовог изображења био је Бугарима туђ и није могао загрејати ни срце ни фантазију народну. Симеунов век. златни век бугарске (!) књижевности, нема никаква уметничког песништва Од то доба поче се међу Оловенима одомаћивати византинизам; Бугари га пресадише међу Србима. и Русима“.