Brastvo

ВН ЕН ; А ИУ у „4 + / а

182

Симеун је бугарски највећи владалац и његово владање узима се као бугарски златни век. Овај суд обично се изриче по његовим срећним бојевима, с Грцима, по његовом односу ка младој словенској књижевности, на којој је и сам радио, по његовом богатству и велелепности. Ако погледамо изближе његов рад, мора се овај суд знатно изменити. Од оца свога наследио је велику државу, у којој су (изузимајући Хрватску, подринску Орбију с Босном и Рашком, Неретву и Хум, Требиње и Зету) биле скоро све „Словиније“ на балканском полуострову,; јер су уз покрштенога Михаила Бораса, који се поради хришћанске вере више ослањао на Словене у својој земљи, него ли на своје саплеменике Бугаре, радо пристали и врховну му власт признали независни кнезови словенских племена у Тракији и Македонији, Тесалији и Арбанији. Осим тога наследио је од оца п простране земље прекодунавске, које су обухватале Влашку и Ердељ, Банат и пределе на Киришу између Дунава и Тисе све до јужних изданака карпатских, к томе земљу између Саве и Драве. Против Мађара није могао да одржи северну половину својих држава, нити је и покушавао касније, да ове земље поврати. Накнаду зато хтео је да тражи на Дрини и Босни. Одродивши се од Бугара, није пригрлио словенску народност, него је остао варварин, полугрк, сугрчица, уз велику амбицију, да седне на престо римских ћесара. Ова мисао, која као да је код њега имала искон више у личној сујети, нето ли у државничком рачуну, руководила му је политику, која, се ослањала за достизавање својих циљева само на

рао на Хрвате. Цар Константин УП. Багренородни, Симеунов савременик, изрично каже: Нити је Бугарин ратовао са Хрватима, осим за Михамла Бориса. Ово је пресудно.