Brastvo

185

зантија је и даље плаћала Бугарској данак; бугарском господару признаје се царска титула; бугарски посланик има првенство пред свима другим поесланицима; Византија признаје бугарску патријаршију.

Основавши бугарску политику на пријатељству с Грчком, Сурсубуд је изазвао велико незадовољство међу осталим бољарима. Ови бољари узеше у "своју среду млађег Петровога брата Јована, хотећи њега озацарити; али их похваташе и подвргоше страшним казнама, а Јован доби шибе и за тим га Џетар посла своме царском тасту у Цариград. Грчки цар хтеде Јована прво да покалуђери, али се предомисли и даде му велико имање, ожени га неком Јерменком од господскога рода, па га задржа, код себе, да би га по потреби могао употребити "против Бугарске. Мало за тим најстарији Симеунов син Михаило скиде монашку "расу, дочепа се некаква града и пође да тражи царски престо. Узањ присташе многи, који су били незадовољни с Петром. Али Михаило брзо умре (929. г.), а његови приврженици, пошто оставише Македонију и Тесалију, населише се најпосле у Епиру, као грчки поданици. Ако су оба ова устанка и свршена с победом Петровом, није за то његово царство ништа тврђе стајало. Мађари као да су тада узели били од Бугарске земљу до Саве; а 931. године умакне Часлав Клонимировић из бугарског ропства и ослободи српску кнежевину на Дрини иу Рашкој.

Симеунова држава нагло је опадала и дробила се. Мађари сваки час пленише Бугарску. Да би своје земље од њих колико толико сачувао, Петар. је њих пропуштао кров своју земљу на грчке крајеве, које су Мађари страшно пустошили. Године 941. спремаше се руски кнез Игор на Цариград. Д0знавши Бугари за ово, јавише у Цариград за Иго-