Brastvo

ПИ СА БН

Сома ин ата) гем СО О ТЈ ње

у Ра

РОМ ЈУ У

| 4

2] 4: 5 : 4

ПРЕ ДИН ТРОБ.

==<<->———

Мој је прадед за славу погинуо! То је било одавно. И моја мати то не памти. Она је одавде. Она је то од свекрве слушала, па мени, још кад сам био дете, причала. Она је спрота одавно умрла. Бог да је прости !

Године се нижу једна на другу. Време пролази, године се претрпавају. Прве под другима ишчезавају, док им се траг не изгуби! Или од неких година остане само слаби траг, о коме се још мало говори, али као прича. |

И прича је некад била дело !

Ја сам већ стар, врло стар. Једва се и сећам онога што ми је мати причала. Причала ми је често, причала је лепо. Ја ћу мучно да испричам као она. Али све једно, хоћу да кажем смрт свога прадеда, нећу да са мном ишчезне и прича матере моје, хоћу да још ко зна, макар и мало, о моме прадеду.

Мој је прадед био свештеник далеко одавде, далеко преко границе. И са Преполца сам гледао.

БРАСТВО УТ. 18