Brastvo

202

у срцу српскијех земаља, била је, по тој злој судбини, за дуго вријеме већином пуста. Због тога се по њој била подигла силна гора и по самијем селиштима, те је тако и Краље било опустило, и обрасло, скоро све у силној, густој и честој планинској гори.

Васојевићи — Љеворечани, немогући живјети у оном малом и неродном куту планинском на изворима Таре у Лијевој Ријеци, отпочну се селити, и досељавати на Лим, и населе се у Краље и око Зле Ријеке, а затијем и по осталој нахији, те тако Лимска долина почела је да оживљује, и Краље, као село најближе Кому постане најјаче село, насељено све самијем Васојевићима. Тако су и око Зле Ријеке постала неколика села, где се у старо доба није орало а ни копало, те тако и Коњухе некад пасиште краљевијех коња, постане село, и у њему војвода Лакић, за све Васојевиће на Лиму.

Краље је сада добро насељено, али је насељење ливадарско, засеоци су селу Краљу: Пеовац, Присоја, Дољње Краље, Горње Краље, Љетрошевице, Обло Брдо, Чука, Гњили Поток, Костурница, Лази, Сјеножета, Јеленборе, Главица, Обор, Кланац. Челопек, Поди, Селина и Дедењак, али сви ови засеоци зову се: Краље, а становници Краљани.

У вријеме тешкијех и горкијех дана на Лиму, жупе Будимска и Плавска остале су пусте. а Плав и Гусиње с помало потурчењака. Многе куће у Плаву и у Гусињу по пресељењу «с патријархом стајале“ су за дуго празне; но неке од њих присвоје потурчењаци за себе, а у некоје ушла је сиротиња која се није могла да кренс у селидбу са патријархом, но тад и они као чивчије беговима; а многе куће и даље су остале празне па се тако