Brastvo

203

и порушиле, јер нијесу могле добити новијех домаћина који би их и даље одржавали.

Будимље, у којем није било потурчењака, било је поарано и запаљено још раније; а по пресељењу остало је савршено пусто.

У објема жупама, сем планинескијех мјеста, као: Шекулара, Горњијех Села, Велике и Метеха, није остало живе душе, а у овијем мјестима остао је приличан број староседелаца, а у једном крају остали су били још, и Букумири, — ово су били стари Богумили — >), који нијесу пошли за патријархом, те се и они а ради безбедности своје још боље придруже остатцима неисељенијех хришћана, на Лиму.

Потурчењаци Плавески и Гусињски и ако су приграбили за себе сва имања из обје жупе, опет су они тек тада осјетили да ни за њих нема онога, добра пређашњега, и да су и они изгубили много са својим одсељенијем рођацима, с којима их је само вјера дијелила. Зато се они почну понашати са остатцима народа као с браћом рођеном, и неко вријеме живјели су с њима дијелећи зло и добро, али доцније забораве како на крвну везу, тако и на потребу, и клали су се и били гдје су се год срели као највећи крвници, а тако раде и данас.

Пресељење патријархово за ·-Арбанасе било је добро дошло, и као поручено, и они су се заиста умјели њиме да користе, и користили су се, јер су они у скоро узели сва она мјеста која су Срби напустили, па и богати пашњаци планински око Плава и Гусиња мамили су Арбанасе, и око из-

#) Богумила на Лиму било је, но они су ту јерес напустили давно и прешли у православље, али су их зхришћани ипак за дуго сматрали као нешто одвојено. Неки су узели за славу Св. Стефана Дечанског. О њима има ирича.