Brastvo

с 2

су они знали и хћели; Краљани су млого нешто дигли рогове, али ће им се и поломит, хаирола '

Илија прихвати ријеч: све ти било с апром да Бог да, Беже.

— Хеј-вала Илија, сједи. —

Илија сједну на подвијена кољена. —

— А бре Илија што ми амбар разбисте и похарасте! — зар тако знаду Краљани !.

Илија на ово шитање готово збуњен, но и приправан, одговори: „Па, беже, ако је то учинио један човјек из Краља за њега није све село криво, он ће ти то и платити, те скупо, ко је беговима Плавскијем до данас остао још дужан“ —

— Вала и била није и неће, а ти кад кажеш да је један то је и боље, е де нађите тога једнога, он мене и треба, који је то што је пружио нокте на мал Реџепагића, — бре ви сте сви крмци на крмав крмка крије а мога жита у амбар није!.

— Није, беже, није све село криво, нијесу ни сви Краљани криви, за једнога. Ми не кријемо рђаве људе а ја мислим баш и да га знаш који је, и заклео би се да је то тај делија кога ја знам, због тога сам и дошао данас до тебе, а твој амбар, то је обрав наш, то је аманет, који се неће и не може да сакрије.

— Тако је Илија, тако, а тиакознаш и кажеш ко ми је амбар похарао бићеш поглавица цијелог села Краља, од Лима до Кома. Ти се кан“ да нечега бојиш, од кога; — |

— Па не бојим се, знаш, али се небоји ни он.

— Који он' Шта бре зар се ти бојиш у кућу Реџепатића ' — Овдје нема страха. Плавски бегови не знаду за страх ни од Стамбола од кога се цио:

.

е