Brastvo

223

| свијет боји, и ни од кога, а кога ми чувамо, тога „вала и била“ и Бог чува; де кажи га. А да ћеш бити поглавица Краљски ево ти вјера коју ти јубег као најстарији у име свију педесет бегова Реџепагића даје. Кажи га, бре, да знаш, па да поглавица Краљски још ове вечери сједне с бегом на вечеру.

— Честити беже, хајде баш да ти га кажем; но да ме причуваш, а зато сам и дошао, да ти га кажем. Нама Краљанима, особито нама Раовићима, било је за амбар твој теже него ли за наше куће. Није то шала црн образ свега села, па смо сви ударили у трагање, и нашли емо, да је твој амбар похарао онај Милован Вуков а зет Опасоја Ј. Алетића, што му је кућа испод горњег гробља мало ниже до онијех крушака под бријегом, баш на потоку Дедењачком испод твог амбара, а Србљак је, он и није Васојевић, дошљак је, али му је чело као у крмка тврдо Ми од њега кријемо у прле јаме да знамо, е је он, јер је то прави курјак тврдога чела.

— Вала Илија, пренуће му чело као јаје, гдје Репепагића сјекира удари, ту не може бити тврдо, па да му је глава као наш Виситор, опет ће му пренути.

Оједоше на вечеру, Илија с бегом. Било је и ракије за ново названог поглавицу. На вечери рекао је бег Илији да хоће Милована живог у руке.

— Кад хоћеш Милована живог. њега треба пријеваром ухватити, а да се њему о глави ради, и да не би он то како дознао од кога, то да оставимо хватање његово за Велик-дан, јер кад би он то дознао, то је прави курјак не би се ухватио лако, а комске су планине велике, шта би смо му могли у планину, а ово је већ пролеће, гора се обукла па би било Бога ми муке.