Brastvo

ДС ПРИ" Гле 7 Р У > Р пуче, 5 4 | Пе" Ми ,

227

То јутро изашао је био и Ју-бег на горње гробље доста рано, па је сједио на једном малом брежуљку и гледао, шта поп ради и чуди се, како то све иде са некијем особитијем редом и у тишини доста примјерној.

Причешћени људи одвајаху се на ону страну, гдје бег сјеђаше сад са Илијом и са још два три човјека, а Илија се бијаше причестио међу првијема, но то њега није могло поколебати ни сузбити од намјере, да Милована ухвати и живог бегу преда, шта више он је баш зато и грабио да се прије и причести, како би био слободан у своме плану, који је већ био склопљен још раније у Плаву с бегом као што знамо. Св. Причешће овом приликом Илија бијаше употријебио као срество за своју гадну цијел; његова окорела душа остала је непотресена у намјери, а срца није ни имао, зато је он испред свештеника, испред св. Путијера и крста, и могао одмах отићи бегу на разговор, који је међу њима дуго трајао, по кад што и на уво шапућући.

Људи који су се по причешћу с бегом поздрављали враћали су се од њега по кратком поздраву на свој уобичајени посао да се куцају јајцима који је обичај у тим крајевима тако развијен за тај дан да га ни старци не пропуштају, већ цијелог дана и они у тој хришћанској забави проведу.

Овај обичај у овој прилици био је бегу од згоде, те се он са Илијом могао да разговара до миле воље. И кад је смотрио Милована да долази, који се био мало задоцнио, рече бег Илији; — Ти си Ико избрао добро вријеме, и по томе се види да си за поглавицу; оно је истина да се ждралови и ласте виђају код нас до јесени, змије до Крстова

је