Brastvo

У И Раца

зично здраву но религиозно доста обољелу пнурију; и заиста православље на Лиму задржало сео концу и чудним случајем са Петром Фатићем — Таир Фатом.

У свануће на Васкрс поп је већ био изишао на гробље горње, донио св. причешће и плоску вина, коју су му Срби Гусињски из Пећи донијели нарочито ради причешћа, и народ се већ бјеше почео да скупља, и куд да се окрене могао је поп да види, како му овај са сваке стране долази једнако као ројак матици својој, и преобучен у чисто рухо па и весео као пролећње тице доселице. Кад је народа приличан број био дошао, поп који је до тада био сједио код узглавице једнога гроба устаде и узе бисаге и из њих извади црквено одијело благослови и намаче петрахиљ и обуче одежду; па онда извади дрвени Путијер и ужицу, од тисовине, обоје дивно израђено, тада отвори и једну малу дрвену кутију израђену налик на сандуче из које извади честице св. ПЏричешћа, сасу иху путијер и нали га вином; а све ово радио је уз читање молитава из једне дебеле књиге, и пред крстом , који стајаше на ниској округлој софри јаворовој коју је био донио Спасојев најемник, и кад је био готов. отпочео је да причешћује своје инуријаше. Људи су пушћали најпређе нејач и жене с ђецом, па су тек они почели да прилазе на причешће, али сви под оружјем, и то се вршило све у најбољем реду. Жене и ђеца по причешћу одмах су се враћали кућама. а људи остајаху да се разговорају.

Да неби било гурања при причешћу одржавали су ред неколико постаријих људи, те се ред био добро и одржао и ако се било неколико људи умијешало и међу дјецу, и причестили се.