Brastvo

| | | ЕБ; | | | | |

"РЕЧЕ

ј

|- :

ИН оф у ДЕ :

2

неће му ништа бити, нек дође, зовите га, доведите га. Зове га и бег, шта му је' Шта је; што је подивљао ' бег је добар и поштен човјек, — Неки су знали шта је, а многи су се чудили; но већ су видјели сви да има нешто, и куцање с јајцима бјеше престало, али за Милованом баш нико не потрча, нити ко пође да га позове; само што се дигла нека гужва од људи беговијех и Илинијех, која се једнако мотала, а да пође који за Милованом, то ни један није смио. Док мало доцније викну Раовић: Ха! енога! пође од куће.

— Куд је пошао Иде ли овамо упита бег.

Раовић одговори и рече: — Не иде овамо. Ено га већ прелази ријеку к Дофињаку, у Расток, тамо ће он звијер код звјерова, рекох ли ти ја, беже. да, је то звијер. Ето видиш, како се догоди, и ја сам се тога бојао; али ти хоћеш живог вука да се с њим кусураш: но намирићемо се добро, кућа му је остала, ако је он побјегао њу није однио а пуна је, у њој ће имати мала Бога ми и тебе за наплату штете и попутине, а биће и нама за награду. Опет ћемо се добро наплатити.

Док се та гужва мотала по горњем гробљу, Милован је већ учинио што је требало. Он је казао својој жени Нени, шта је у ствари и наредио јој да одмах узме дјецу Радуна и Стану, па да с њима иде у Љетрошевице, тамо да га чека, но ако би ко дошао у Љетрошевице да стоку тјера, а доћи ће: — и почем ју одбранити не можеш то немој ни да говориш ништа, а они ће кад стоку узму, вратити се, јер тамо они неће дуго ни стајати, а ја ћу доћи кад мошем, а сад ја одох с Велем у Расток; њега ћу ја повести, но пи ти одмах иди и полази, да неби гледала раскуће, кад се не види много је лакше, а јаћу доћи довече. И тако Ми-